Prica sa srecnim pocetkom!
Zmajevi su se vratili iz Bratislave pomesanih osecanja. Utakmicu su izgubili ali svojim prisustvom su omogucili da se odigra mec humanitarnog karaktera gde je prikupljeno 7500 evra za pomoc bebama ugrozenim u poplavama.
Naime prica je sledeca. Prica za koju se knjiga moze pisati ali ne bi imao ko da je procita osim nas koju je znamo napamet. Tako da cu pricu skratiti kako bi osim nas namernika, prevario i po kojeg slucajnog prolaznika. Hmmm, gde poceti. Pa kao sto se uvek kaze treba poceti iz pocetka.
Zmajevi su osnovani davne 2003 godine kao amaterski klub. U to vreme najbitnije je bilo da se jajasta lopta baca po poljani. Dok su svi bili veseli nije bilo velikih briga. Usledile su prve utakmice bez opreme, igra nije bas bila krasna, a dobro obaranje se tek moglo videti ponekad. Tek poneki uspesan pas je bio propracen uz velike ovacije.
Ono sto nikada Zmajeve nije napustalo to je bio entuzijazam njegovih igraca. Pored poslovnih, fakultetskih ili pak skolskih obaveza, svi su znali da dodju na trening kako bi na losem terenu u barama bacilli koju loptu i naucili nesto novo cime bi vec na sledecem treningu mogli da se podice. Taj entuzijazam za boljim i kvalitetnijim podigao je igru do neverovatnih granica za veoma kratko vreme.
Tako je bilo u svim klubovima, ne samo u Zmajevima i zbog toga zemlja Srbija dobija priznjanje od IFAF-a kao zemlja sa najvecim napretkom u tom sportu za tako kratko vreme.
Kako je ozbiljnost rasla, u Zmajeve je dosao i prvi sponsor koji je uz njega ostao duzi niz godina. To je bio glavni izvor prihoda koji je uspeo da pokrije sve vece i vece ambicije kluba.
U godinama koje su dolazile, dobili smo trenera iz NFL lige, prve igrace sa koledza, pa cak i jednog igraca koji je bio clan NFL tima iz Sijetla. Mnogi klubovi su redjali razne uspehe na evropskom nivou, pa tako su 2010 Zmajevi zabelezili ucesce u najvecem takmicenju u Evropi zvanom “Euro Bowl”. Zmajevi i dan danas vaze za jedinog ucesnika tog takmicenja koji je dosao iz Srbije.
Sve je delovalo idealno do trenutka kada su sponzori poceli da se povlace iz sportova. Tako su Zmajevi poceli da brinu brigu vise osim one najbitnije, a to je trening i utakmice. U nedostatku podrske, igraci su postali treneri, treneri su postali sportski direktori, a igraci i treneri zajedno sami sebi sponzori. Tako i za poslednju utakmicu koja je bila takmicarskog i humanitarnog karaktera Zmajevi su za daleki put u Slovacku autobus platili iz svojih novcanika za vreme voznje.
Ubrzo se sve okrenulo naglavacke, pa su samim tim i rezultati izostali. Neki se plase da li ce klub nastaviti da postoji. Na to pitanje nemamo odgovor.
Ali vraticu se na pocetak ove price, a to je, ako se ikad i to desi, Zmajevi svoju svrhu postojanja mogu da opravdaju najpre u humanitarnim akcijama koje su ispratili, kao sto su pomoc ugrozenima u poplavi, obezbedjivanje smestaja onima koji su ga izgubili, dostavljanje hrane i odece u svratistima… A takodje Zmajevi se mogu ponositi time sto su bili i ostali veliki ambasador zemlje Srbije kako kod Amerikanaca kojima su bili domacini, tako i svim drugim inostranim timovima sa kojima su kroz igru izgradili prijateljstva.
Na kraju krajeva sta nam ostaje, jeste ponos i prijateljstva za zivota. Meni vise nista i ne treba.
Hvala Zmajevima sto jos uvek postoje!
Zmajevi su se vratili iz Bratislave pomesanih osecanja. Utakmicu su izgubili ali svojim prisustvom su omogucili da se odigra mec humanitarnog karaktera gde je prikupljeno 7500 evra za pomoc bebama ugrozenim u poplavama.
Naime prica je sledeca. Prica za koju se knjiga moze pisati ali ne bi imao ko da je procita osim nas koju je znamo napamet. Tako da cu pricu skratiti kako bi osim nas namernika, prevario i po kojeg slucajnog prolaznika. Hmmm, gde poceti. Pa kao sto se uvek kaze treba poceti iz pocetka.
Zmajevi su osnovani davne 2003 godine kao amaterski klub. U to vreme najbitnije je bilo da se jajasta lopta baca po poljani. Dok su svi bili veseli nije bilo velikih briga. Usledile su prve utakmice bez opreme, igra nije bas bila krasna, a dobro obaranje se tek moglo videti ponekad. Tek poneki uspesan pas je bio propracen uz velike ovacije.
Ono sto nikada Zmajeve nije napustalo to je bio entuzijazam njegovih igraca. Pored poslovnih, fakultetskih ili pak skolskih obaveza, svi su znali da dodju na trening kako bi na losem terenu u barama bacilli koju loptu i naucili nesto novo cime bi vec na sledecem treningu mogli da se podice. Taj entuzijazam za boljim i kvalitetnijim podigao je igru do neverovatnih granica za veoma kratko vreme.
Tako je bilo u svim klubovima, ne samo u Zmajevima i zbog toga zemlja Srbija dobija priznjanje od IFAF-a kao zemlja sa najvecim napretkom u tom sportu za tako kratko vreme.
Kako je ozbiljnost rasla, u Zmajeve je dosao i prvi sponsor koji je uz njega ostao duzi niz godina. To je bio glavni izvor prihoda koji je uspeo da pokrije sve vece i vece ambicije kluba.
U godinama koje su dolazile, dobili smo trenera iz NFL lige, prve igrace sa koledza, pa cak i jednog igraca koji je bio clan NFL tima iz Sijetla. Mnogi klubovi su redjali razne uspehe na evropskom nivou, pa tako su 2010 Zmajevi zabelezili ucesce u najvecem takmicenju u Evropi zvanom “Euro Bowl”. Zmajevi i dan danas vaze za jedinog ucesnika tog takmicenja koji je dosao iz Srbije.
Sve je delovalo idealno do trenutka kada su sponzori poceli da se povlace iz sportova. Tako su Zmajevi poceli da brinu brigu vise osim one najbitnije, a to je trening i utakmice. U nedostatku podrske, igraci su postali treneri, treneri su postali sportski direktori, a igraci i treneri zajedno sami sebi sponzori. Tako i za poslednju utakmicu koja je bila takmicarskog i humanitarnog karaktera Zmajevi su za daleki put u Slovacku autobus platili iz svojih novcanika za vreme voznje.
Ubrzo se sve okrenulo naglavacke, pa su samim tim i rezultati izostali. Neki se plase da li ce klub nastaviti da postoji. Na to pitanje nemamo odgovor.
Ali vraticu se na pocetak ove price, a to je, ako se ikad i to desi, Zmajevi svoju svrhu postojanja mogu da opravdaju najpre u humanitarnim akcijama koje su ispratili, kao sto su pomoc ugrozenima u poplavi, obezbedjivanje smestaja onima koji su ga izgubili, dostavljanje hrane i odece u svratistima… A takodje Zmajevi se mogu ponositi time sto su bili i ostali veliki ambasador zemlje Srbije kako kod Amerikanaca kojima su bili domacini, tako i svim drugim inostranim timovima sa kojima su kroz igru izgradili prijateljstva.
Na kraju krajeva sta nam ostaje, jeste ponos i prijateljstva za zivota. Meni vise nista i ne treba.
Hvala Zmajevima sto jos uvek postoje!
Glavu gore Zmajevi. Problemi ne smeju da vas raziđu već da vas ujedine. Ne krivite jedni druge već se ujedinite. Pogledajte se međusobno u oči i shvatićete da imate samo jedan zajednički cilj a to je da igrate. Najlakše je dići ruke i ostaviti sve ali razmislite dobro, iz prašine i blata ste se vinuli u nebo. Da li će zmajevi ponovo vladati oblacima, samo od vas zavisi, ne od sponzora, oni će se naći, samo ako pokažete odlučnost i zajedništvo. Napred Zmajevi moji, zamašite krilima, znam da umete.
ReplyDelete